Ukrajinske nevjeste Ukrajinske nevjeste ukrajinske nevjeste

Prošle sedmice je trebalo duže od uobičajenog za objavljivanje, nisam siguran zašto. Nadam se da će ova sedmica biti brža.

Uživajte.

*****

Poglavlje 8 (utorak)

Nešto mi privlači pažnju, izvlači me iz sna. Prepoznajem da ležim na stomaku; Mora da sam se prevrnuo negde tokom noći. Mrzim spavati na stomaku. Pokušavam da se prevrnem, ali ne mogu spustiti ruke. Potrebno je još pola sekunde da se sjetim da su mi ručni zglobovi vezani lisicama za uzglavlje. Neko radi na lisicama. Mora da je Marcus.

Moji zglobovi su konačno oslobođeni. Oči mi se polako otvaraju dok počinjem mijenjati položaj. Prošlo je samo nekoliko sekundi otkako sam čvrsto spavao. Osećam se srećno. Toplo udobno ćebe je skinuto sa mene. Čvrste ruke su mi na ramenima i struku. Odjednom sam povučena s kreveta i pala na pod. Koji kurac. Pokušavam se pomaknuti, ali Marcus me hvata za kosu i tjera me da ostanem dolje. "Nemoj ni jebeno razmišljati o tome."

Zaustavlja me dubok, moćan, ljutit glas. Zadržavam dah i čekam. Nemam pojma šta se dešava. Čupa me za kosu pa gledam u njega. Izgleda tečno. "Klekni."

Okrećem se da mogu doći u poziciju, ne usuđujući se da ga izazovem dok ne shvatim šta nije u redu. klečim; širom raširenih nogu, zureći u njega molećivim očima, kose još uvijek uhvaćene u Marcusovoj ruci. Ostajemo ovako u potpunoj tišini oko minut, ali meni se čini kao cijela vječnost. "Ako se jebeno pomakneš, gotovi smo. Razumiješ li. Gotovo!" Gura mi glavu naprijed prije nego što me pusti, a onda izjuri iz sobe.

Sjedim tamo, uplašena da pomaknem mišić. Šta se desilo. Je li ovo test. To mora biti test, zar ne. Samo sam spavao; Ne mogu ga toliko naljutiti samo spavanjem. Sjedim i čekam. Držeći se nade da je ovo test, jer nemam pojma šta bi drugo moglo biti.

*********

Vraća se sa jutarnjeg treninga. Provjerio je djevojku prije nego što je sišao i ona je čvrsto spavala.U ruci vrti bebi monitor, razmišljajući o svim mogućnostima za danas. Biće to dobar dan.

Odlaže svoju opremu i odlazi u kupatilo. Zatim odlazi u svoju djevojačku sobu. Prvo: vrijeme je da vidimo hoće li prihvatiti da kleči za doručak. On dolazi do vrata i samo gleda unutra, u slučaju da je budna. Kreće se po krevetu. Tiho kroči u sobu da bolje pogleda. Ona je na stomaku. Jedna noga je ravna, ali je druga savijena, sa kolenom skoro u visini struka. Kukovi joj se polako kreću gore-dolje ispod ćebadi. Potrebna je još jedna sekunda da se stvori ogroman osmijeh. Ona jebe krevet, u snu. Napaljena mala stvar, zar ne.

Priđe bliže krevetu, da bolje vidi. Pita se može li je kazniti za ovo. Prema mlitavom izrazu lica, još uvijek spava. Ne može nekoga kazniti za snove, zar ne. Mogao bi, da je hteo, ali da li hoće?

On je posmatra, uživajući u sporim, ujednačenim udarcima njenih bokova. Pita se može li skinuti ćebe s nje, a da se ona ne probudi. On ne misli tako, pa će samo uživati ​​u emisiji odavde. Upravo će otići po stolicu iz ćoška, ​​kad se sve promijeni. Zadovoljstvo se pretvara u ljutnju. Njena neobičnost postaje izdaja. Šamar u lice.

"mmmm molim te. Molim te, jebi me. Molim te Dustine. Molim te, iskoristi me. Tvoj sam." Dustin. Ona je jebeni Dustin. U mom krevetu. U mom stanu. Dustin. Nema šanse da se to desi.

Oslobađa joj držače za zglobove. Osjeća kako mu bijes struji venama. On strgne ćebe sa njenog golog tela. Trebao bi biti gol. Jebene gaćice. Nikad vise. Hvata je za gornji dio tijela i bokove i izvlači je iz kreveta. Lakers crna uniforma je na pod. Sada je budna i pokušava da se ispravi. Hvata je za kosu da je kontroliše. "Nemoj ni jebeno razmišljati o tome." Ona prestaje da se kreće. Prepoznaje svoju ljutnju. On je povuče kako bi mogao da pogleda u njeno prestravljeno lice. Zna da treba da preuzme kontrolu nad sobom.

"Klekni." On gleda, brojeći unatrag od deset, kako ona pokušava da zauzme poziciju. Kako kontrolišete nečije snove. Možda bi trebao da je pošalje kući pre nego što se nešto loše desi. Promatra je neko vrijeme, razmišljajući o mogućnostima. Mora se malo distancirati da razmisli o ovome. "Ako se jebeno pomakneš, gotovi smo. Razumiješ li. Gotovo!" Istrgao je ruku iz njene kose, dok je izjurio iz sobe.

Tuš. Treba mu tuš. Vrijeme je za razmišljanje. Vreme je da se smirim. Koji je najbolji način da se ovo popravi. Priznaje da je možda preterano reagovao. U svakom slučaju, njegova je odgovornost da ovo popravi. Bože, koliko će ovo trajati tuširanje?

*********

Čekam. Trudim se da se ne bojim. Zeleno svjetlo. Žuto svjetlo. Crveno svjetlo. Čekam.

Osećam ga više nego što ga vidim ili čujem. Znam da je pored vrata. Znam da me posmatra. Ostajem mirno koliko mogu. On ulazi u sobu; Čujem kako mu stopala šuškaju po tepihu.

"Ne boj se, djevojčice. Nisi u nevolji. Moram da znaš da si ovdje bezbedna. Hoćeš li mi dozvoliti da te sada dodirnem?" Dodirni me. Da li želi da me dodirne. To je test. Mora biti. Klimnem glavom da, ali i dalje ne podižem pogled na njega.

Nježne ruke su na mojim ramenima, ohrabruju me da ustanem. "Vrijeme je za doručak." Ruke počinju da me vode iz spavaće sobe.

"Molim vas. Mogu li prvo u kupatilo. Molim vas." Pritišćem noge da ne doživim nesreću. "Molim te."

"Naravno. Idi, ali neka vrata budu otvorena." Brzo odšetam do kupatila i sjednem. Vidim Markusa kako stoji blizu drugih vrata. Bilo koji drugi put, ne bih mogao ići, ali hitnost je skoro bolna. Kada završim, operem ruke i lice, zatim operem kosu i zube. Vraćam se u spavaću sobu. Zaustavljam se oko tri metra dalje od Markusa, ne želim mu još prići na dohvat ruke. On me bijesno gleda, a onda mu se oči spuštaju do mog struka i podsmjehuje se. Brzo svučem gaćice i bacim ih u stranu.

"Dođi ovamo, djevojko." Da, nisam mislio da će nasjesti na to, ali po mom mišljenju ipak je vrijedilo pokušati.

Ostatak puta Stranica teen mama ocijenila tv do njegove strane. Privlači me u zagrljaj i samo me drži. Njegovo lice leži na mojoj glavi. "Nisam ljut na tebe. U stvari, bio sam dobro raspoložen kada sam ranije došao u sobu."

Tišina traje neko vrijeme prije nego što skupim hrabrost da progovorim. "Zašto si onda bio ljut na mene?"

Osjećam kako mu se grudi dižu i spuštaju dok duboko udiše. "Kada sam ušao u sobu da te probudim, ti si grbao krevet."

"Nisam!" Nema šanse.

"Zoveš li me lažovom?" Njegov glas ne zvuči ludo, ali nakon ovog jutra, ne želim da povlačim sreću.

"Ne. Žao mi je, Marcus."

"Dakle, misliš da ja ne znam kada žena jebe neživi predmet?" Mislim da me možda dovodi u iskušenje, ali ne mogu biti siguran. Bolje paziti nego žaliti.

"Nisam te htio uvrijediti ili ispitati, ali ne mogu zamisliti sebe kako to radim."

"Ohhh, postaje gore. Gledao sam te neko vrijeme; uživao u emisiji koju si mi priredio." Sad ga prvi put gledam u oči otkako me je natjerao na pod. Koliko je dugo bio ovdje. Jesam li to stvarno radio?

"Ali emisija nije bila za mene, zar ne, djevojko. Moje ime nije plesalo na tvojim slatkim usnama. Nisam bio muškarac u tvom mokrom snu. Jesam li?" Oči mi se rašire. Čovek iz senke. Moji snovi su bili o jednoj i jedinoj stvari u posljednje vrijeme, Dustine. Sjećam se noćnih mora, ili barem djelića njih. Mogu li i ja sanjati seks. "Odgovori mi."

Drhteći, glas mi podrhtava. "Dustin. Sve moje noćne more su o Dustinu."

Povlači moje oči svojima. "Znaš li koliko je bolelo što si izgovorio to ime. Bilo je skoro fizički bol čuti da ga moliš. Ti moliš njega, ali ne mene. Mnoge mračne misli su mi prošle kroz glavu o tebi. Možda da te tučem besmisleno molit ćeš me, kao što si njega. Možda si zaista izgubljen, i trebao bih te samo poslati kući i zaboraviti na tebe sve zajedno.Možda bih te trebao baciti u igraonicu i zaključati te tamo na nekoliko godina. Tada bih te posjedovao, i prisilio bih tvoje snove da budu o meni, i samo o meni."

Pokušavam se povući, ali on me čvrsto drži. Komanda u njegovom glasu je nepogrešiva. "Ispričaj mi svoje snove. Sve. Odmah." Prislonivši glavu na njegova prsa, gledajući kroz vrata u hodnik, počinjem govoriti. Moj glas bez emocija i ravan. Pričam mu o svojim noćnim morama. San bez dna koji sam imao dok sam bio ovde. Okeanski san s morskim psima koji plivaju ispod površine, njihova gruba koža klizi na moju dok se borim da ostanem na površini. Tornado, u kojem se vrtim i van kontrole, konopac za spašavanje uvijek mi je van domašaja. Zapaljena zgrada iz koje ne mogu da nađem izlaz; moja Ukrajinske nevjeste Ukrajinske nevjeste ukrajinske nevjeste peku, oči mi suze. Svemir, u kojem bez obzira koliko se mučim da dođem do planete, ne mogu ništa drugo nego da se vrtim u krug, hladan i uplašen. Izgubljena. U svima njima sam izgubljen. Bespomoćan. A Dustin je uvijek tu. Ponekad kao prijetnja, ponekad kao jedina nada. Uvijek tu. Uvijek gledam. Uvijek.

"Ššš, devojko. Sigurna si ovde. Trebaš da pustiš sve to. Ne možeš da se držiš straha. Dozvoli sebi da se fokusiraš na sada. Ne možeš ići napred ako koristiš svu svoju energiju povlačeći prošlost sa sobom. Moraš je pustiti."

"Ne mogu. Ne znam kako. Molim te, samo neka sve prestane. Molim te."

"Možeš. Znam da možeš. Znam koliko si jak. Moraš pokušati."

"Ne znam kako." Još nismo ni doručkovali, a ja sam već iscrpljena.

"Prestani se svađati. Zagrli ono što jesi. I više se nećeš imati čega bojati. Prestani se svađati, djevojko. Samo prestani." I dalje me drži, dopuštajući mi da crpim snagu za njegov snažan, ujednačen otkucaj srca. Nema više priče. Samo držim.

On prekida vezu između nas i uzima me za ruku, tiho me vodi u kuhinju. Stojim u uglu i gledam ga kako priprema hranu koju jedemo za doručak.Omlet od spanaća i sira, mešano bobičasto voće i ostaci od sinoć. Još uvijek sam zadivljen njegovom ogromnom veličinom i gracioznošću s kojom se kreće. Tako lako. Tako samouveren. On postavlja sto i pomera me. Priđem i stanem pored njega. Znam šta slijedi, ali i dalje me nervira kada to kaže. "Klekni." Zašto mi ovo toliko smeta. U pravu je, nisam siguran Besplatni jebeni prici za bake da znam zašto se mučim sa ovim.

"Moram li?" Molim te, ovaj dan u jednom trenutku mora postati bolji. Jednostavno mora.

"Da, znaš. I ako to ikada ponovo dovedeš u pitanje, i dalje ćeš klečati, ali ti neću dozvoliti da jedeš." Osvrće se na lisice i lance na radnoj površini, a zatim me posmatra sve dok ne potonem na koljena na krevetu za pse. Zurim u pod dok čujem da počinje da jede. Sjedim tamo neko vrijeme dok mi on ne gurne glavu. Podižem pogled i on mi nudi malo piletine u prstima. Duboko udahnem i progutam svoj ponos prije nego što se nagnem naprijed i pažljivo ustima uzmem meso s njegovih prstiju. Možda je bilo ukusno, ali sve čega se sjećam je da sam mislio da je teško žvakati.

Doručak se nastavlja u tišini, Marcus me hrani iz svojih prstiju dok razmišljam da li je to zaista ono što želim da radim. Završavamo doručak, a Marcus posprema kuhinju. Pomagao mi je da siđem s poda i odlazimo do njegove spavaće sobe. Veže me lancima pod tušem, zatim se skine i uđe sa mnom. Počevši od najviše tačke, mojih ruku, on nežno i temeljno pere svaki moj centimetar. Moje tijelo odaje moje emocionalno stanje, i počinje da reaguje na zadovoljstvo veštih ruku koje mi miluju meso. Čini se da nesigurnost i drama od jutros nestaju u odvodu s vodom. Samo sam se prepustio.

Otkopčava lance i pomaže mi da izađem pod tuš, osuši nas oboje i vodi me do kreveta. Čekam tamo dok mi bira haljinu. Odlučuje se za smaragdno zelenu haljinu koja izgleda gotovo kao u stilu grčke toge.To je pencil suknja koja pokriva jedno rame sa širokom zlatnom trakom preko struka i preko ramena. Dok on skuplja suknju, ja podižem ruke iznad glave, a on mi navlači haljinu. Jednom me obiđe da me pogleda. Onda me uhvati za ruku i Lil Kim je gola me iz stana, dole do terenca i u ranojutarnji sunce Vegasa. Sve bez ijednog od nas.

Krećemo prema Boulder Cityju, a zatim prolazimo pored njega. Još pustinje proleti prije nego što skrene niz dugi, krivudavi, prašnjavi prilaz. Prolazi pored velike jednokatnice i konačno se zaustavlja ispred još veće štale. Prije nego što izađemo iz terenca, on se okrene prema meni. "Djevojko, pogledaj me. Ovo jutro je prošlost. Pusti to. Morat ćeš to pustiti da mi vjeruješ, a danas ćeš Crna 70-ih porno morati vjerovati. Fokusiraj se na to da ideš naprijed. Fokusiraj se na mene "Pusti me da se pobrinem za sve ostalo. OK."

Klimnem da, a on iskače sa svojom torbom za fotoaparat i pomaže mi da siđem. Ulazimo ruku pod ruku u štalu. Miris konja je u početku neodoljiv. Čovjek Markusove visine, krupnog, tamne kose i boje kože prilazi nam. Izgleda malo starije, više istrošeno. Dva muškarca gledaju jedan drugog. Stariji čovjek pljuje na pod blizu naših nogu. "Vidim da se gradski dečko s maćuhicama vratio. Zajebaš ga danas?"

"Ljubavi stari kreten. Zar još nisi mrtav?" Marcus istupi naprijed da se uhvati u koštac s drugim čovjekom, a ja se povlačim da izbjegnem dijelove tijela za koje očekujem da će uskoro letjeti uokolo. Obojica se grle, a onda počinje smeh i tapšanje po leđima. Uglas, oboje su se okrenuli da me pogledaju, smešeći se. "Dominic, želio bih da te upoznam sa vrlo posebnom damom." Dominic je, kako se ispostavilo, Markusov stariji brat. Očigledno postoje neke razlike u mišljenju koliko je tačno stariji. Dobijem mali uvid u privatni život ovog impozantnog čovjeka. Vidim nekoga, Dominica, ko ga ne zove 'gospodine' i automatski mu se priklanja. Vidim ga kao osobu, a ne kao čovjeka koji kontrolira svaki aspekt mog života.

Dominic me gleda gore-dole. "To baš i nije prikladna odjeća, Marcuse. Barem joj daj traperice da obuče."

"Šta. Prelijepa je u toj haljini. Pogledaj tu smaragdnu boju na njoj. Savršena je. Osim toga, idemo dolje u kanjon. Haljina neće biti problem."

"Ti si magarac, Marc." Marcus me je obuhvatio rukom i privukao bliže sebi, ljubeći me u vrh glave. On se ceri dok njegov brat nastavlja. "Otis Čikaška grupa izlazio nekoliko sedmica, pa sam ga osedlao za tebe i super slatki Denver za malu damu." On mi lagano klimne glavom i čujem kako Marcus stenje. "Bože, zašto držiš tu životinju za ništa?"

"Da te mučim, dragi brate." Dominic se ponovo smije dok ulazimo dalje u štalu. Dva konja su osedlana i stoje pozadi. Jedan ima kožni olovo vezan za vrata tezge; drugi ima dva lanca, po jedan sa svake strane uzde, spojena na potporne grede s obje strane.

Marcus napušta moju stranu i prilazi okovanom konju. Konj juri naprijed prema njemu, ali ga lanci zaustavljaju. Marcus se ne trgne. Konj skakuće gore-dole, a velika kopita lupaju po zemlji. Dominic se naginje i šapuće mi. "Zvijer uživa u grickanju, šutiranju i spuštanju jahača na guzice. Niko ga ne jaše, ali jedina opcija je da je spustim, što inače zdravoj životinji nisam spreman učiniti. Prije nekoliko godina, zar ne nakon što sam dobio zvijer, Otis je pokušao da ugrize Markusa. Marcus je podigao ruku, pokušavajući da se približi dovoljno da dodirne nos. Otis je skočio i pokušao da ugrize. Normalni ljudi bi povukli ruku, zar ne. Ne Marc. On posegnuo u usta konja i zgrabio njegov jezik. Zgrabio ga i držao. Otis nije znao šta da radi. Kada je Otis pokušao da ugrize, Marc je iskrivio jezik. Kada je Otis pokušao da izvuče ruku iz usta, Marc je samo Krv mu je curila niz ruku, ali se nije lecnuo.Nakon otprilike deset minuta, Otis samo stoji tamo, jezik visi, Marc se još uvijek drži za njega, šapuće mu na uho. Marc konačno idemo, a Otis samo stoji tamo. Kada je Marc spreman, hoda uz njega i skače na zvijer bez sedla. Otis nije izgledao previše sretan, ali nijednom ga nije Teen boy jacking odbiti. Daću mu ovo: moj mlađi brat ima par muda na sebi, zar ne?" Htela sam da se složim i kažem ukusno, ali sam onda pomislila da bi to moglo biti malo neprikladno pa sam samo klimnula.

Marcus je oslobodio Otisa, dok Dominic stavlja meko ćebe preko mog sedla i pomaže mi da se popnem na Denver. Haljina mi se diže visoko na butinu. Nikakvo povlačenje ili podešavanje neće ovo popraviti. Dominic opet viče na Marcusa zbog haljine. Marcus samo kaže da to neće dugo biti problem. Imam osećaj da znam kuda to vodi. Bratov razgovor o ruti kojom idemo, a zatim se Marcus penje na Otisa. Vidim torbu za fotoaparat kako visi sa sedla.

Jašemo rame uz rame sa ranča; jutarnja sunčeva svetlost tek počinje da se zagreva. "Prestani vući haljinu. Izgledaš dobro."

"Izgledam kao da ne nosim gaćice. Viđaš li brata često?"

"Da, razgovaramo telefonom svakih nekoliko dana. Ručamo zajedno otprilike svake sedmice. Ipak, ne izlazim ovdje onoliko često koliko želim. Ne želim da ga policajci počnu maltretirati."

"Je li i on kriminalac?"

Dobio sam pogled od Markusa i ne mogu da čitam. "Ne, on je samo stari čudak sa rančera."

"Pričao mi je o tvom prvom susretu s Otisom. Sram te bilo što si tako napao jadnu životinju."

"Zar me grdite, mlada damo. A osim toga, ovo nije 'jadna životinja', ovo je mrijest iz pakla."

"Krim te, ti gradski maćuhice. Nisam shvatio koliko batina zaslužuješ." Postojala je šansa da bude ljut, ali mu se prije sviđala moja drskost. Njegov smeh mi govori da mu se i ovaj put svidelo.Privlači mi se bliže, rukujući se za moju kosu, kada Otis odluči pokušati da se izvuče iz Denvera. Moj konj mudro pleše van dometa, vodeći me sa sobom. Smijem se dok Marcus ponovo pokušava obuzdati svog konja. Podižem ruke i mašem njima u zraku. "Prokletstva. Opet osujećeno."

"Ti si takav brat. Samo čekaj da te prebacim preko svog krila." Ponovo je vratio Otisa u red.

"Obećanja. Obećanja." Dobio sam još jedan pogled od njega, ali ovaj put iza njih je tračak nestašluka. Odmahuje glavom i prevrće očima dok se penjemo uz Veliki kanjon. Pomislili biste da će postojati neko upozorenje ili nešto što bi ukazivalo da smo blizu jednog od najvećih svjetskih čuda prirode, ali nije. Samo se vozimo po ravnoj pustinji, a onda je to. Pratimo ga, a Marcus fotografira tu i tamo, sve dok ne dođemo do staze koja vodi dolje u sam kanjon.

Skačemo s konja prije nego što se spustimo u kanjon. "Prvi ću ti i Denver. On je bio na ovom tragu mnogo puta, tako da zna put. Samo polako i zadrži ravnotežu. I još nešto: daj mi svoju haljinu."

Znao sam da će ovo doći, pa sam se pripremio za to. Prebacim ga preko glave i stavim u njegovu ispruženu ruku. Podiže obrvu i nasmiješi se. "Dobra djevojka. Evo, obuci ovo." Pruža mi tubu kreme za sunčanje i gleda kako je razmazujem. Pomaže mi da pokrijem leđa. Zatim je napravio nekoliko mojih slika kako stojim iznad kanjona sa Denverom. "Idemo."

Spuštanje oduzima dah. Nekada je staza iznad vode, nekad prati pored reke, a nekad idemo i kroz vodu. S vremena na vrijeme čujem klik-klik kamere. Ponekad to ignorišem; ponekad mu poziram.

Dvaput me je tokom putovanja natjerao da vratim haljinu. Ne vidimo nikoga, ali čujem zvuk motora koji dopire sa svih strana odjednom.Markus kaže da zidovi kanjona odjekuju zvukovi, tako da mogu biti milju Dani miles gol ili tačno iznad nas.

Pratimo stazu nazad do vrha kanjona. Postoji mala oaza Joshua Treesa. Osvrćem se na Markusa da vidim da li stajemo ovde. On klima glavom, a ja iskočim iz Denvera i odem pogledati Joshua Trees. Tako cool. Marcus udara Denvera i Otisa na dva odvojena stabla na vanjskoj strani šumarka. Vraća se sa tri petlje užeta. On tiho i efikasno obavija užad oko debla jednog drveta i veže krajeve zajedno. Baci tri petlje bliže rubu litice. Gledam ga, ali nemam pojma čemu to služi. Snimljeno je više slika. Marcus više ne izgleda opušteno kao ranije. Sada je mnogo više fokusiran. Nešto se sprema.