Sigurnosna grupa odanosti

Čitao sam da žena može pokisnuti od straha isto kao i od uzbuđenja, a za mene su strah i uzbuđenje isto kod tebe. I kada ste ušli unutra rekli ste, "Tako mokar!" i pošto sam to osetio i znao da želiš da čuješ, rekao sam: "Tako teško!"

Obuhvatio si moje noge oko struka, možda zato što si znao da sam tako bila sa svojim mužem. Rekao sam ti da je kao drvo i držao sam ga kao majmuna, a sada si me učinio takvim.

Nazvao si me "žuti majmun" i natjerao si svoju motku u mene. Namjerno si to uradio na način na koji Mitchell radi, htio si mi pokazati da možeš to učiniti kako god želiš, na način na koji niko prije nije. Možda sam mu bila žena, ali nisam bila ništa za tebe, baš kao neko koga si sreo na ulici, a ti si me činio bližom sebi nego što sam ikada bio ikome, bližom nego što sam mislio da je moguće; kao da si me preuzeo, nije ostalo mene koji te nije osetio.

Preokrenuo si me, ustuknuo, udario me po kukovima i namazao moj šupak svojim uljem i ušao prstom i onda Nestašna susjeda sazrijeva slike tvrda stvar, nepopustljiva, ne bi mi dozvolila, morao sam da se povinujem ti, i zato što si došao ranije, već otpuštajući svoj pritisak, kao što je to učinio moj muž, nastavila si jako dugo.

Kad smo stigli do tvog Bleach epizode plivanje za odrasle, bili unutra, vrata su se zaključala za nama, rekao si, "Kucaću te blesavo" i prije svega što si uradio, udari me u lice da prestanem da se opirem, vidi to bilo je uzaludno, dobio bih samo još gore batine ako bih nastavio; Vidio sam da nisam prije - mogao sam sada osjetiti - koliko sam slabiji od tebe, moje ruke su vitke, tvoje velike i mišićave kao tvoja stvar.

Nakon što si me uhvatio otpozadi, doveo si nas da se zajedno istuširamo i onda si bio tako iscrpljen od dugog treninga- i pio si, isto kao i moj muž- zaspala si, ali ne prije prvog vezanja me gore- jer nisi završio, tek si počeo, rekao si, upozoravajući me da zadržim veliki strah.

Čim si se opet probudio, pojebao si mi lice "za početak".

Upoznali smo se na javnom mestu, u vozu. Ja sam sjedio, a ti si stajao i gledao preko mene. U početku sam te smatrao čudnim, ali sam se zaintrigirao i nisam zazirao od tvog pristupa, iako su me drugi upozoravali, držali se na distanci, plašili te se. Razgovarao sam s tobom neoprezno, rizikujući, naša lica bliska, tvoja iznad, iako su tvoje usne izgledale vlažne, mogao bi pljunuti na mene, možda bi bio čudovište. Na kraju krajeva, i dalje ste bili osoba. Kasnije u tvom domu to više nisam mogao reći, čak ni o sebi. Šta smo radili, da li je bilo ko od nas ljudi. Jesmo li uopće bile životinje ili nešto drugo?

Razgovarali smo, rekao sam, "Ako nešto nije u redu, treba da potražiš pomoć", pokušao sam da te vidim kao osobu. „Postoje socijalne službe“, rekao sam, iako sam se pitao koliko su efikasne.

Izgledao si malo raščupano, odrpana bolja riječ. Tvoja porodica je bila tamo - nisam vidio, identificiraj ih odmah. Svi ste mi izgledali malo čudno. Nikada nisam sreo nikoga poput tebe. Ljudi su drugačiji u Japanu, oblače se moderno, s dodacima, brinu o tome kako nas drugi vide, o dotjerivanju. Isto je u američkom gradu, ali drugačije tamo gdje ste vi. Nosili ste ležernu odjeću i očigledno se nedavno niste šišali ili brijali. Vaša odjeća je možda došla iz rabljene radnje. Debele grube tkanine koje su omekšane upotrebom dobro pristaju. Mislili ste samo na svoju udobnost, a ne na tuđe oči.

Meni ste vi i oni sa vama izgledali malo kriminalno, van društva. Ali mene ste zanimali, a vi za mene, Japanka u vašem kraju, čudna vašim očima kao i mojima.

Bili ste prijateljski raspoloženi, bili ste topli. Sviđale su mi se tvoje oči, verovao sam, u svakom slučaju bio sam spreman da rizikujem da razgovaram sa tobom.

Mislio sam da mogu prozreti tvoju humanost, da je kao i bilo ko drugi, da nisi neka figura iz tabloida.

„Ti si kao umetnik, osetljiv“, rekao sam kod tebe, gde si me doveo protiv moje volje. I ostavio si kauč na kojem smo bili i uzeo sa police knjigu u kojoj si bio, otvorio stranicu sa vestima koju si želeo da vidim. Na slici se vidiš za dugačkim stolom okačenim plavom strnadicom, a sa tvoje strane predstavnici lokalne vlasti koji ti uručuju nagradu ili počasnu nagradu. Izdvojili su vas zbog priznanja nečega što ste postigli, izazova koji biste Medical uz pomoć vlade.

Rekao sam, "Vidiš. Bio sam u pravu."

Na trenutak se na tvom licu pojavio tračak ljubaznosti, ali sam vidio da je to bilo kao kap vode u oceanu bijesa koji me okružuje.

Sinoć sam sanjala da sam završila razred koji sam pohađala na fakultetu i da sam tek stigla kući kada je stigao poziv od kolege iz razreda i rekao mi da postoji problem. Bio sam uznemiren, mislio sam da sam na odmoru, slobodan – jer ponekad pogrešno mislim da sam od vas. Sada se činilo da ću se možda morati vratiti na koledž i popraviti nešto. Pitao sam se šta sam zaboravio da uradim. Jesam li propustio stranicu završnog testa ili sam je zanemario potpisati?

Ali moj kolega je rekao ne, problem je bio drugačiji. U kampusu je otkriven virus, ne Covid, već drugi, i širio se. Dobila ga je i već je imala temperaturu od sto jedan, preko trideset osam Celzijusa, koju mi ​​koristimo. To je visoko.

Zvala je da mi kaže da idem po vakcinu što je pre moguće, kao "pilula za jutro posle".

Imam toliko snova otkako sam te upoznao!