Besplatni hardcore milf isječci

Ovo je proračunati rizik, prvo poglavlje prilično duge priče s kojom se borim nekoliko mjeseci. Kada sam došao u sušno vrijeme, iznio sam nekoliko ideja za kraće komade i poslao ih, ali ova priča me ponovo počela zvati. Skoro sam ga završio, ali nažalost najnepotpunije poglavlje je sljedeće. Namjeravao sam pričekati da sve završim prije nego što ga pošaljem, ali krećemo na jednonedeljno putovanje za četiri dana i stvarno želim da počnem sa ovim.

Nadam se da će me taj rok pomaknuti da završim Poglavlje 2 prije nego što krenemo, jer znam da ću još jednom beskrajno iritirati ljude ako dođe do dugog kašnjenja između poglavlja. Ali Ivan me stalno optužuje, pa riskiram tvoj gnjev da se ne osjećam krivom.

*

Ivan Wolfe je pogledao 60 učesnika konferencije, praktično svih C-nivoa velikih korporacija. Japanski prijevod onoga što je govorio strujao je iz pupoljka u njegovom lijevom uhu, što mu je otežavalo da se fokusira na svoj glas. Budući da je ovo Japan, svi C-nivoi su bili muškarci, i svaki je tražio prednost na sve oštrijem globalnom tržištu.

Nije mu trebalo ovo ometanje, bio je dovoljno nervozan zbog predstavljanja Golkonde doo na konferenciji za rudarenje podataka. Golkonda je tvrdio da bi rudarenje podataka – koje je ranije bilo ograničeno na korporacije, obrazovne institucije i vladine agencije s dubokim džepovima – moglo dovesti do srednjih preduzeća. U skladu s tim, poslali su falangu marketinških odijela – svi su muška, naravno, da odgovaraju njihovoj publici – da uvjere ove čelnike najvećih japanskih kompanija da „nije potrebno potrošiti bolan dio svog operativnog budžeta da biste počeli tražiti zlato u stalno rastućim tokovima podataka."

Ivan pobjeđuje svaki put kada čuje tu marketinšku glupost. On je bio štreber sa softverom za tokene, poslat da pruži autentičnost seminaru; njegova uloga je bila da zaslijepi C-nivoe radom nogu dok su ih marketinški majstori zbunjivali sranjima.Znao je da većina ljudi koji su ga slušali nije razumjela njegove tehničke prezentacije; njegov posao nije bio da ih podučava, već da ih uvjerava da Golkonda ima tehničke sposobnosti da ispuni ono što su obećali.

Da bi svi prisutni mogli da razumeju reči svih ostalih, svaki učesnik je u džepu košulje imao bežični prijemnik povezan namotanim kablom za slušalicu; prenosila je prevod onoga što se govorilo na engleskom ili japanskom na drugi jezik. Ivan je morao suspregnuti osmijeh; učinilo je da soba izgleda kao da je puna gomile agenata azijske tajne službe.

Povremeni tehnički izraz koji je koristio, a koji je prošao neprevedeno, omogućio mu je da izmjeri kašnjenje između 6 i 9 sekundi, ovisno o tome koliko je brzo govorio i određenom terminu koji je koristio. Što se njega tiče, simultano prevođenje je bio savršen primjer zapažanja Arthura C. Clarkea da se dovoljno napredna tehnologija ne može razlikovati od magije. (Bio je skloniji da citira Enoch Root—dovoljno napredna tehnologija se ne razlikuje od jo-jo—i volio je kada bi ga neko snishodljivo ispravio.)

Ivan je pet godina učio španski u srednjoj školi i na fakultetu; mogao je prilično dobro da prevede štampani španski ako je imao pristup rečniku sa španskog na engleski. Međutim, i dalje je imao poteškoća s razumijevanjem govornog španskog; prevoditi govorni španski u hodu. Da, tačno, čim je prešao 2-minutnu milju. Nema sumnje, i jedno i drugo bi trebalo malo magije.

Ali nikakva magija nije bila uključena u simultano prevođenje ove konferencije, samo tri mlade Japanke koje su nosile slušalice u zastakljenoj kabini ispred konferencijske sale. Ivan je zaključio da prevođenje neprekinutog govora mora biti veliki stres. Samo je jedan od njih trojice zapravo prevodio; druga dvojica su pravili pauzu koja im je bila dozvoljena nakon 45 minuta.

Uspio je da završi svoju prezentaciju – prvu od šest koje je trebao održati tokom četiri dana – bez većih grešaka. Pokušavajući da sakrije uzdah olakšanja, vratio se na svoje mjesto u prvom redu. Njihov japanski prodajni predstavnik je sada govorio, a glas u Ivanovoj slušalici glatko je prelazio sa japanskog na engleski bez flekture. Opet je bio zadivljen vještinom mladih dama u staklenoj kabini.

Nije ga zanimao marketinški nastup; već ih je sve čuo previše puta. Izdvojio se – ionako je barem polovina bila čista BS – i fokusirao se na mladu ženu u kabini koja govori u svoj mikrofon sa slušalicama. Glas joj je bio blag, ali ne tih, intrigantna kvaliteta. Govorila je engleski bez naglaska; pitao se gdje je to proučavala. Ponekad su joj oči bile zatvorene, ponekad je spuštala pogled na papire na stolu ispred sebe, ponekad je gledala pravo ispred sebe nefokusiranim pogledom.

Kada je prodajni predstavnik završio svoju prezentaciju i najavio 15-minutnu pauzu, Ivan je slučajno gledao u mladu prevoditeljicu dok je bila zaključana u jednoj od svojih nefokusiranih direktnih zvijezda. Dok je završavala prevod, njen pogled se usredsredio i našla se kako gleda direktno u Ivanove oči.

Gledali su jedno u drugo na trenutak, onda je ona pocrvenjela i skrenula pogled, ali on je nastavio da je gleda. Pokušala je još jednom baciti pogled, a onda je pocrvenjela kad ju je uhvatio. Svoju sramotu pokušala je sakriti uzimajući olovku i zapisujući nešto u Velike sise u školi torrenti. Mlada žena pored nje je zbunjeno pogledala ono što je pisala, a onda je pogledala i ugledala Ivanov pogled. Zakikotala se i šapnula na uho postiđenoj mladoj ženi, koja je odmahnula glavom i bjesnije pocrvenjela.

Ivan je uživao u ovoj tihoj razmjeni.Ako je prvi dan ove četvorodnevne konferencije tako dobro počinjao, ko bi znao koja su još zanimljiva iskustva pred nama. Ustao je i otišao iz sobe za sastanke u kupatilo, bacivši pogled na kabinu za prevodioce dok je prolazio, što je izazvalo sve tri žene da brzo pogledaju dole i zakikoću se. Smejao se sve do kupatila.

Ostatak prvog dana prošao je bez daljnjih zabavnih incidenata. Za večerom se Ivan uključio u raspravu o prednostima konkurentskih proizvoda za rudarenje podataka sa nekim učesnicima koji su govorili engleski. Ponekad je bio frustriran jer nije mogao adekvatno da opiše prednosti i nedostatke, a da ne uđe u tehničke aspekte koji Najbolje od latino popa bili van razumevanja ostalih učesnika, au nekim slučajevima i vlasništvo Golkonde.

Nakon večere, dok je šetao kroz hotel, palo mu je na pamet da i on i marketinški ljudi koriste neke izraze koji, iako nisu previše tehnički, ipak su neuobičajeni engleski. Mislio je da bi se moglo pokazati korisnim da prevodiocima pruži pojmovnik nekih za koje je znao da će ih koristiti.

Ivan se vratio u svoju sobu, upalio laptop i počeo unositi pojmove i njihove definicije. Nakon sat i po, imao je pojmovnik od tri stranice od 35 pojmova i uputio se u poslovni centar hotela da odštampa kopije za prevodioce i marketinške predstavnike.

_________

Sljedećeg jutra otišao je rano na doručak sa marketinškim momcima i naručio puni engleski doručak. Jučer je odlučio da je kao gost u drugoj zemlji jedino pristojno poštovati njihovu kulinarsku tradiciju, pa je naručio japanski doručak. Došao je u sedam činija. Dva su bila dobrog ukusa, dva su bila marginalna, tri su bila toliko neprijatna da je pojeo samo nekoliko zalogaja. Nije imao pojma koji su to neki predmeti i odlučio je da će od sada jesti samo stvari čije taksonomsko carstvo može identificirati.

Engleski doručak, kao što je obećano, dolazi sa dva jaja, kobasicom, slaninom, pečenim pasuljem, paradajzom i pečurkama na žaru i tostom; meso, pasulj, paradajz i pečurke, tost i jaja servirani su na zasebnim malim tanjirima. Konobarica, sićušna mlada žena, nosila je ovalni poslužavnik sa svim malim tanjirima i metalnim loncima kafe i čaja. Služila je tanjire jedan po jedan bez spuštanja poslužavnika.

Tanjir s jajima bio je posljednji. Kada ga je uzela sa poslužavnika, lonci su ga preterali i poslužavnik se prevrnuo; njegova ivica je zarezala tanjir jaja. Oba jaja — vrlo lako, naravno — skliznula su u Ivanovo krilo i lonci su pali na pod. Lonci se nisu razbili, ali jaja jesu; kafa i čaj prosuli su se posvuda po podu, a tekuća jaja su prskana posvuda po Ivanovom krilu.

Buka je privukla pažnju svih, uključujući i onu maître d'. Konobarica je briznula u plač, a zatim je ispustila poslužavnik, dodajući kakofoniju. Zgrabila je Ivanov ubrus sa stola i počela pokušavati da mu obriše nered od jaja sa njegovih pantalona.

The maître d' nasrnuo bijesno poput berserkera samuraja, prosiktao nešto na japanskom konobarici i zgrabio joj salvetu iz ruke. Ona je pobjegla u kuhinju, a muškarac se počeo izvinjavati za krajnje nepristojnu i neugodnu uslugu koju je Ivan bio primoran Besplatni hardcore milf isječci trpi. Ivan ga je uvjeravao da nije problem, imao je drugo odijelo, dešavale su se takve stvari, i sam je bio konobar i izazivao slične neugodne incidente.

Ništa ne bi ublažilo maître d'. Rekao je Ivanu da se to više nikada neće ponoviti, da će mu obroci biti besplatni tokom cijelog boravka, zamjenski doručak će odmah biti tu, a on da svoje uprljane pantalone i jaknu ostavi na krevetu i da će biti vraćeni, očišćeni i izglačanido večeri. The maître d' ispitivao sa Ivanom i ostalima za njegovim stolom da ne sudi hotel po ovoj katastrofi, rekao da je krajnje neobično, i uvjerio ih sve da se to više nikada neće ponoviti.

Ivan je pokušavao da počisti svoje krilo što je bolje mogao s nekoliko salveta. U to vrijeme je stigao zamjenski doručak. Bilo je jako dobro, ali je njegov apetit splasnuo i atmosfera za stolom je bila prigušena. Pojeo je malo svog doručka, vratio se u svoju sobu, presvukao se u svoje drugo odijelo - kupljeno samo Peta Wilson pornografija ovo putovanje, koliko štrebera posjeduje dva odijela?—i krenuo prema sali za sastanke.

Prevodioci još nisu bili tamo. Bacio je pogled u njihov separe dok je prolazio, ali prije nego što je stigao do svog mjesta shvatio je da ga nešto muči: maître d' da su svi previše žestoko uvjeravali da se "to više nikada neće ponoviti". Požurio je nazad u trpezariju i tražio mladu konobaricu, ali nije mogao da je vidi. The maître d' vidio ga, dojurio zabrinuto i upitao da li nešto nije u redu. Ivan je tražio da vidi konobaricu koja je ispustila jaja.

"Nije više ovdje!" the maître Rijana i Kris goli puknuo. "Fuji-ya ima standarde. Onima koji ne mogu ispuniti naše standarde više nije dozvoljeno da budu zaposleni."

Ivan je ponovio da nije ona kriva, da se to može dogoditi svakome, nego on maître d' bio uporan. Ljut zbog ove nepravde, Ivan je krenuo prema recepciji kako bi razgovarao sa direktorom hotela, ali ga je ispred trpezarije čekala druga konobarica. Rekla mu je da je maître d' otpustio je Hoshimi i ona je već spakovala kofer i krenula prema autobuskoj stanici u blizini hotela. Zamolio ju je da pokaže pravac, a zatim požurio iz hotela.

Ivan ju je uočio kako nosi kofer nedaleko od autobuske stanice. Autobusa nije bilo na vidiku, ali je krenuo da trči. Kada se približio, viknuo je da stane; želio je da joj pomogne jer je on bio razlog zašto je izgubila posao. S obzirom na stav maître d' i ono što je pročitao o japanskoj poslovnoj kulturi, nije mislio da postoji velika nada da će joj vratiti posao, ali je mislio da bi 100 dolara moglo pomoći da joj pomogne dok ne nađe drugi posao.

Dok je kopao po džepu u potrazi za novčanikom i viknuo da pričeka, ona se okrenula uplašeno. Ne, izgledala je prestravljeno. Šta je ovo bilo ludo gaijin hoces uraditi. Ivan joj je činio sve lošije, ne bolje, ali pomoć je stigla u osobi mladog prevodioca u kojeg je jučer zurio; jurila je prema konobarici preko trave.

"Šta radiš?" viknula je na Ivana. Plašiš je!"

Ivan je bio nevjerovatno frustriran. Prokletstvo. Ne mogu ništa da uradim kako treba! Umjesto da pomogne mladoj ženi koja je ostala bez posla i nastavi flert sa lijepom mladom prevoditeljicom, on je jednoga uplašio, a drugog ljutio. Zaustavio se i ispružio ruke s dlanovima prema gore u, kako se nadao, univerzalno razumljivom gestu mira.

"Ona je otpuštena jer mi je za doručkom ispustila jaja u krilo. Nije me bilo briga, bila je nesreća, ali maître d' bio bijesan i otpustio je. Samo želim da joj dam nešto novca da pomogne dok ne nađe drugi posao." Dok je ovo izgovorio, izvadio je Benjie iz svog novčanika i pokazao ga prevodiocu. Njen bes je izbledeo, a ona je počela da pokušava da smiri konobaricu.

Posle nekoliko razmena obe mlade žene su se smejale, ali konobarica se naklonila Ivanu, odmahnula glavom i rekla nešto. "Kaže da si previše fin, da je bila loš server i da je to bila njena greška, a ne tvoja."

Ivan je odmahnuo glavom jače od nje. „Reci joj da ja insistiram, da je ona prelijepa mlada žena i odličan radnik, a ja sam bogata Amerikanka čija će osjećanja biti užasno povrijeđena ako mi ne dopusti da pokušam nadoknaditi ono što je taj seronja uradio. Oh, i takođe joj reci da ću misliti da su svi Japanci ili veoma loši ili veoma glupi ako ona to ne prihvati." Zatim se naklonio konobarici.

Na njegove riječi, prevodilac je podigao obrvu i pokušao da se ne nasmiješi. Okrenula se i izgovorila umirujuće riječi; ovaj put se konobarica stidljivo nasmešila. Ivan nije bio siguran kako je "šupak" prevedeno, ali konobaričin osmeh se u jednom trenutku gotovo proširio u osmeh; očigledno je prevod bio istinit Ivanovoj nameri.

Prišao je konobarici, naklonio se i pružio novčanicu od 100 dolara. Ona se naklonila, uzela novčanicu od 100 dolara, zatim Sperma proguta usta prevodioca i rekla nešto što je zvučalo kao pitanje. Ivan se osjećao kao da izvode verziju rituala razmjene vizitkarta koji je promatrao u baru nakon prvog dana sesija.

Kada se prevodilac nasmiješio i klimnuo potvrdno, konobarica je prišla i lagano poljubila Ivana u obraz, pocrvenjela, a zatim se brzo okrenula, zgrabila svoj kofer i požurila do autobuske stanice. Nije se mogao sjetiti tog dijela rituala posjetnice.

Nije primijetio da se autobus približava, ali se zaustavio baš kad je stigla do skloništa. Otišla je do vrata autobusa, okrenula se, mahnula i nestala unutra. Autobus je skliznuo – japanski autobusi su zaista tihi – i Ivan je odahnuo.

"Nisi to morao da uradiš, ali bilo je veoma lepo od tebe. Jesi li zaista bogat Amerikanac?"

Ivan joj se naceri. "Zašto, tražite li jednog?" Lice joj je zamagljeno. Hteo je da se udari u stranu glave. Previše, idiote, prerano! Prije nego što je uspjela odgovoriti ili, još gore, otići, Ivan je požurio da to popravi. "Izvini, to je bilo nepoželjno. Ne poznajemo se dovoljno dobro da bih se tako šalio. Molim te, oprosti mi."

Na trenutak se namrštila, a onda se opustila. "U redu je. Amerikanci nisu poznati po sjajnim manirima, ali siguran sam da ste mislili dobro." Pokušala je ublažiti prijekor. "I još jednom ti hvala na onome što si uradio. Ipak, vjerovatno se ne trebaš brinuti za nju. Trebalo bi da može prilično lako pronaći drugi posao." Okrenula se da se vrati u hotel. Ivan je upao pored nje i vratili se u konferencijsku salu, ali nije bilo priče.

Bila su tamo još dva prevodioca i otprilike polovina prisutnih. Dok je ostalo ulijevalo i sjednica je počela, Ivan se sjetio liste tehničkih pojmova. Na jutarnjem odmoru uzeo ga je iz svoje sobe i predao kopije prevodiocima i marketinškim predstavnicima. Svi prevodioci su mu se zahvalili dok su svi pali za ručak, rekavši da će im to zaista pomoći u njegovim prezentacijama. Rekli su da su mogli iskoristiti istu vrstu pomoći s nekim marketinškim riječima.

_________

Preostali dani su prošli bez incidenata. Ivan je često bacao pogled na lijepu mladu prevoditeljicu i ona se povremeno smiješila u odgovoru, ali se nikada nisu sreli izvan konferencijske sale. On je bijesno pogledao maître d' pri svakom obroku, ali njegov sjaj nije uticao na veliko kameno lice.

Poslednji dan završen je alkoholnim druženjem za sve prisutne i voditelje u baru. Piće voditelja platili su prisutni, a Ivan je otkrio naklonost prema Suntory viskiju, za koji je mislio da je gladak kao dobar single malt viski. Budući da su žene, prevodioci naravno nisu bili pozvani.

Većina prisutnih je otišla tog posljednjeg dana; hotel je sljedećeg jutra autobusom odvezao voditelje na željezničku stanicu Odawara. Sljedeći brzi voz za Tokio bio je za nešto više od sat vremena, pa su sjedili u čekaonici i ubrzo su vršili obdukciju konferencije, za koju su svi mislili da je prošla dobro.

Nakon otprilike pola sata razgovor je prešao na detaljne marketinške teme. Ivan je izgubio interesovanje i primetio prevodioce kako sede nekoliko redova dalje; iz hira je odlučio da im se pridruži. Sjedalo pored onog s kojim se nadao da će flertovati bilo je prazno. Prišao je i pitao može li im se pridružiti. Sva trojica su izrazila odobravanje, a on je seo na otvoreno sedište.

Predstavio se jednostavno kao Ivan; dvoje koji su sedeli nasuprot njemu bili su Keiko i Minami, a ona do njega je bila Fumiko.Sva trojica su mu zahvalila na njegovom glosaru i rekli da bi im posao bio mnogo lakši ako bi se više njihovih klijenata potrudilo da uradi isto.

Zbog toga se osjećao prilično dobro, pa im je zauzvrat rekao koliko je impresioniran njihovom sposobnošću da sve što je rečeno na konferenciji učine dostupnim svima, bez obzira koji jezik govore. Kada je iznio svoje mišljenje da je simultano prevođenje slično magiji, Keiko ga je nježno ispravio, rekavši da je pravi termin tumačenje, a ne prijevod; onda su se svi smijali njegovoj tvrdnji o magiji i složili se da, iako to nije bilo lako, to je jednostavno pitanje obrazovanja, obuke i iskustva.

Pitao je kako su ušli u prevod. Keiko i Minami su išle na univerzitet u Engleskoj, gdje su oboje stekle dodiplomske diplome engleske književnosti; Keiko je magistrirala konferencijsko prevođenje u Manchesteru, Minami magistrirala prevođenje i tumačenje u Newcastleu. Fumiko je krenula drugim putem, diplomirala je lingvistiku na UC Berkeley, a zatim magistrirala prevođenje i tumačenje na Middlebury institutu za međunarodne studije u Montereyu.

Fumiko je pitala Ivana o njegovom obrazovanju. Keiko i Minami su počele da razgovaraju o nekim od svojih predstojećih poslova pre nego što je on imao priliku da odgovori. Kada je završio sa opisom svog BS i MS računarstva iz države Iowa, Fumiko je rekla da želi šoljicu čaja i pitala je da li bi i Ivan želeo jednu. On je spremno pristao. Iznašli su izgovore i otišli preko čekaonice do snek bara.

Sjeli su za sto pored prozora, a on je insistirao da kupi lonac čaja. Stavio je lonac i dvije šolje na sto i sjeo preko puta nje; sipala je svakom od njih. Podigao je šolju za čaj i podigao pogled; ponovo se našao uhvaćen u njenom direktnom pogledu. Nepozvan, u mislima je čuo Willyja kako pjeva nekoliko stihova iz Ruke na volanu:

I bez mjesta za skrivanjePogledao sam te u očiI pronašao sam sebe u tebi.

_________

Pričali su o svemu.Ispričao joj je kako je bilo odrastati na farmi u Ajovi: martovska jutra kada je bilo dovoljno hladno da vidiš dah, ali sunčevo svetlo sa blistavog plavog neba obećavalo je bolje dane; State Center, Iowa, mali grad u kojem su svi poznavali sve ostale, što je značilo da imate zaista veliku, brižnu porodicu, ali svaki put kada biste uradili nešto glupo kao što je ukrao kutiju piva sa utovarnog pristaništa u stražnjem dijelu prodavnice tvoji roditelji su znali za to pre nego što si imao priliku da popiješ bilo šta od toga; dugi, vlažni ljetni dani ispunjeni znojavim poljskim radom i grmljavinom koja bi mogla donijeti razornu tuču, i klonule večeri koje obećavaju (i povremeno donose) romantiku; hladne jesenje večeri kada Jebi ih druge crnje ponovo mogli da vidite svoj dah; miris zapaljenog lišća koji je značio žetveni mjesec, jahanje kose i Noć vještica; zime sa snijegom i ledenom kišom koje su bile podnošljive klizanjem na ledu s prijateljima nakon čega je uslijedila večera s čilijem u Baptističkoj crkvi.